Reviri Srbije

Ribolovci koji su imali tu sreću da se oprobaju na ovoj vodi, bili su izuzetno zadovoljni količinom i kondicijom ulova. „Mika alas” na˝žalost više ne radi, a skoro savršena ribolovačka priča o ovom reviru okončana je pre nego što je zapravo i počela…

Kada je, danas, na žalost, već pokojni, Saša Popović počeo da stvara revir „Mika alas”, bio je to stari ribnjak površine od oko 300 ha. Kako se nalazi u beogradskom prigradskom naselju Krnjača, na oko deset kilometara od samog centra Beograda, do njega se lako dolazilo, a u neposrednoj blizini bilo je dovoljno prostora za uređenje potrebnih površina i podizanje svih objekata. To ga je činilo idealnim mestom za početak savršene ribolovačke priče.

Iz vodenog ogledala starog ribnjaka izdvojeno je manje jezero površine od oko šest hektara, na kojem su ubrzo zatim počeli zemljani pripremni radovi. Valjalo je ovaj lep komad zemlje i vode preurediti i privesti ga novoj nameni. Plan je bio da se na jezeru i oko njega podignu prateći sadržaji i ovo postane kvalitetna voda namenjena isključivo za komercijalni ribolov. Tako su počele da niču prve konture modernog šaranskog revira, koji je ribolovcima  trebao da pruži svu komociju i kvalitetan ulov. Vremenom, ideja se uobličavala, a na vodi su ubrzo obezbeđenje sve ključne komponente za dobar šaranski ribolov, od logistike koja obezbeđuje komfor prilikom višednevnih takmičenja, do onoga što je ipak najvažnije na svakom reviru – ribljeg fonda. Redovnim poribljavanjem za relativno kratko vreme stvoren je zavidan fond šarana, amura, štuke i soma, pa kada je revir zvanično otvoren, 19. maja 2008. godine, počeli su da padaju i prvi značajniji ulovi. Najveći ulovljeni šaran težio je 18,5 kilograma.

U ovom mladom reviru bilo je ukupno oko 14 tona šarana od pet do 20 kg, tridesetak amura, veličine do 15 kg, te petnaest komada soma veličine do deset kilograma. Takođe, u jezeru je bilo i oko 70 štuka do sedam kilograma. Upravo zbog toga je rođena ideja o „zimskoj štuki”. Prijateljima „Mike alasa” omogućeno je da se tokom zime oprobaju u lovu štuke na jednokraku udicu po principu „uhvati i pusti”. Cilj je bila promocija revira, a pre svega sportskog ribolova i ideje „uhvati i pusti”, koja je na ovom reviru primenjivana bez izuzetka.

Dobro mesto, dobar ulov

Dno revira, dimenzija 250 puta 220 metara, tvrdo je i ravno. Prosečna dubina je oko dva metra, a najveća čak pet metara i to u delu za ispust vode iz jezera. Najmanja dubina je 1,5 metara. Pošto je „Mika alas” izdvojen iz postojećeg produktivnog ribnjaka, voda je prvoklasna, a obale i rastinje na njima uređeno da obezbeđuju optimalni balans vode i zelene mase. U startu se pecalo na 18 platformi, a od početka 2009. godine, pripremljeno je 13 vrhunskih mesta za ribolov. Bile su to prostrane, dobro pripremljene platforme, koje su ribolovcima omogućavale da maksimalno iskoriste potencijale ovog mesta. Na vodi su važila striktna pravila sportskog ribolova, koja su za cilj imala čuvanje ribljeg fonda revira i unapređenje sportskog ribolova. Bilo je dozvoljeno najviše tri štapa po ribolovcu, uz najlon od najmanje 0,25 mm i olovo od 50 grama. Zahvaljujući dobrom prilazu vodi i velikim platformama, postojala je i mogućnost da na jednom mestu pecaju po dva ribolovca. Šarandžijama je bilo dozvoljeno da koriste običnu udicu sa kontra kukom, a pravilo „uhvati i  pusti” konstantno na snazi. Pošto riba nije vađena iz vode, a stalno je poribljavana, rezultati su došli brzo. Riblji fond na „Miki alasu” je rastao, a ribolovci koji su imali sreću da se oprobaju na ovoj vodi, bili su izuzetno zadovoljni količinom i kondicijom ulova. Obezbeđeno je i osvetljenje za noćno pecanje, što je bilo presudno da ovaj revir za samo godinu dana stekne zavidan potencijal da postane vrhunska takmičarska voda. Zbog dobre infrastrukture i položaja, ovo je ubrzo postalo omiljeno mesto ribolovaca iz Beograda i okoline, a nedugo zatim su ga otkrile i šarandžije iz unutrašnjosti. Na „Miki” su organizovana razna takmičenja i kupovi u trajanju od 48 do 100 sati, kao i Liga Srbije.

Mnogo truda i nade

Ali, ovo je bio tek početak, jer su planovi uređenja i održavanja revira podrazumevali daleko više od običnog ribnjaka opremljenog za noćno pecanje. Zato je oko jezera počela da raste infrastruktura i osnova za privlačenje ne samo strastvenih ribolovaca, nego i svih ljubitelja prirode. Realizujući plan za planom, prateći sadržaj popularnog „Mike alasa” podrazumevao je konfor koji se može pronaći tek na retkim revirima u Srbiji. U neposrednoj blizini nalazio se parking sa više parking mesta, kao i restoran u izgradnji. Tu su, tokom letnje sezone, bili instalirani tuševi, kao i mesto za pripremu hrane. Planirano je da, kada bude otvoren, restoran postane kultno mesto za okupljanje ribolovaca, ali i ljubitelja prirode. Bilo je za očekivati da će revir „Mika alas” postati upravo ono što bi svaki šarandžija želeo da ima – mirnu, bogatu vodu nadomak velegrada i mesto gde sa prijateljima može da uživa kako u ribolovu, tako i u vrhunskim specijalitetima kuhinje.

Na žalost, splet nesrećnih okolnosti  prekinuo je finalno opremanje revira. Mirna, bogata voda i kutak za prijatelje i istomišljenike, u koji je uloženo toliko truda, vremena i znanja, zatvoreni su do daljnjeg. Revir je zvanično prestao sa radom 20. septembra 2009. godine, nakon tragične smrti Saše Popovića. Ubrzo po tom, riba je izlovljena iz jezera, a reviru će biti vraćena prvobitna namena.

Ivan Ubiparip