Reviri Srbije

Kombinovane varalice, kako ih samo „ime i prezime“ definiše, predstavljaju kombinaciju nekoliko vrsta veštačkih mamaca. Kombinacije mogu da budu različito (na) slagane. Tako, na primer, običnom leptiru ili metalnoj Effzett „kašiki“ može da se doda, „obuče“ ORKA „suknjica“ ili ukrštenjem popera i strimera možemo da konstruišemo lagani, plivajući Frenzy Popers… itd. Nekada i sada, manje ili više poznati varaličari stalno eksperimentišu i kombinuju s jednim-jedinim ciljem – da naprave mamac koji ima najveću primenjivost i efikasnost u lovu grabljivica. Poznato je da kada prikačimo na leptira ili blinkera crveni ili žuti – Split Double Taila on, maltene, utrostručava lovnu moć. Postaje atraktivan i izazovan naročito u lovu štuke ili soma…

Svake sezone na ribolovačko tržište se izbace razne ručno vajane ili fabrički štancovane kombinacije, a stvorene su i neke relativno nove varalice, sa inoviranim, originalnim i posve zanimljivim konstrukcijama. Rešenjima koja u sebi sažimaju (po)najbolje karakteristike osnovnih tipova varalica i poseduju veliku primenjivost u ribolovu.

Američki izum

Jedna od najboljih kreacija, nastala kombinovanjem konstrukcijskih osnova blinkera i voblera je glavinjara tzv. čikada, u slobodnom prevodu – zrikavac. Dakle, krštena je po istoimenom insektu. Uostalom, o čikadama i ovoj vrsti insekata posvećen je vrlo interesantan sajt www.cicadamania.com. Ne tako davno, osvojila je naše tržište, naročito „klenaroše“, a u poslednjih nekoliko godina nezamisliv je „mamac” za kroćenje kapitalnih primeraka zavojskog klena. Upotrebljavamo veće čikade od pet santimetara i plasiramo ih tiho i tik uz nepristupačnu ( jezersku) obalu!

Čikada je, telegrafski rečeno, izum Amerikanca Skota Stičera i reč je o varalici koja se sastoji od konkavnog metalnog listića ulivenog u riboliko, olovno otežanje. Pripada grupi teških varalica, jer je dosta gabaritan mamac – u odnosu na svoju veličinu. Zato se i daleko može (za)baciti, brzo tone i vibrira pri vertikalnom i horizontalnom povlačenju, što znači da se može voditi i kao džig i kao vobler. Na našem tržištu trenutno dominiraju dva modela – manji i veći. Prvi je obično dug 3,5, a drugi se lije do 5,5 santimetara i izrađuje se, obično, u težinama od tri do 20 grama. Manje čikadice se mogu uspešno koristiti u ribolovu pastrmke i klena na tekućoj vodi, ali i na visinskim jezerima, na Vlasini i Zavoju, pogotovo. Veći modeli su idealni za lov svih vrsta grabljivica, pre svega kapitalnih primeraka soma, smuđa, bucova i, naravno, štuke, čija prava sezona lova tek počinje. Manji modeli čikade, rađeni u srebrnoj boji sa dodatkom reflektujuće folije, trenutno su najidealniji mamci za varanje klena na našim manjim i većim rekama. Posle čikada, u tu prvu klensku varaličarsku ligu ili klasu spadaju i plastični žapci, skakavci i voblerčići od tri do pet santimetara dužine, takozvani „bomberi”. Ali, ipak, naša prošlogodišnja (rečna, nišavska) iskustva u lovu klena ukazuju da je čikada bila (i ostala) neprevaziđeni mamac u skoro svim lovnim delovima godine, od ranog proleća do kasne jeseni.

Obavezan rekvizit

Privlače klena bljeskom i profilom, kao i neobičnom vibracijom koju riba pod vodom oseća. S druge strane, čikada zaranja duboko i šalje jake vibracije kada pada ili kada se vadi pa zato i grabljivice udaraju naročito u trenu kada ih plasiramo u vodu. Obavezan je varaličarski rekvizit pri lovu na većim jezerima, kada pecamo uz obalu i kada vetar na površinu jezera nanosi sitne insekte – skakavce, obične i leteće mrave, rovce, popce… Pri tom treba biti koncentrisan i posve obazriv. Klen je vrlo osetljiva, plašljiva riba koja panično reaguje i na najmanji šum! Zato je najbolje da na većim akumulacijama, gde je to još dozvoljeno, lovite iz čamca, ali bez motora i vesala. Čamac puštate da slobodno jezdi niz vodu, a vi povremeno reagujete – usmeravate ga i (s)provodite uz samu obalu! Klen, zavisno od godišnjeg doba i apetita, varalice, pa i čikadu, uzima dosta oprezno. Često (nam) se događa da kad bacite vobler, dok propada u vodu, osetite kako se u momentu najlon lagano zategao. Međutim, pošto nema silovitog udaraca vi i dalje lagano vučete svoj veštački mamac – čikadu, ali i ne pretpostavljate da je u tom trenu neprimetnog zatezanja baš klen zagrizao i ispljuvao vaš veštački mamac. Zato pri pecanju, varaličarenju klena, trebalo bi da budete maksimalno koncentrisani, oprezni i kada lovite čikadom. Morate sve vreme da kontrolišete ne samo sve što se događa na vodi, već da pomno pratite, maltene da „zauzdavate” rad sistema, koji vibrira od vaših ruku, preko čekrka do montiranog mamca.

Za sve vode

Kao i varalice sa lelujavim repom, zatim poput kašikastih veštačkih mamaca, čikade mogu da se vode horizontalno, vertikalno i „između” što ih čini praktičnim, primenjivim za sve srpske vode. Međutim, naše skoro (skromno) varaličarsko iskustvo pokazalo je da su manji modeli naročito pogodni i za lov grgeča, u jesen na jezerima, barama, šljunkarama…

Grgeč se čikadama traži metodom pretraživanja karakterističnih mesta na kojima ova grabljivica boravi i to laganom vučom varalice pri samom dnu. „Zrikavac” se obično plasira oko potopljenog granja, lokvanja uz pojas trave, uz obalu i tada, zbog češćeg kačenja, treba biti veoma oprezan. Trebalo bi koristiti površinsku metodu varaličarenja!?

Sve u svemu, ako kojim slučajem u vašoj varaličarskoj kutiji nemate čikadu, upotpunite pribor gvozdenim zrikavcem i ne razmišljate mnogo o modelu i marki. Dobre su i (naj) jeftine metalne ručno rađene čikade koje u svim većim gradovima proizvode i „diluju” – poznati varaličari!

B.M.